КОТОР ВАРОШ, 14. АВГУСТА – Прислуживањем свијећа, полагањем цвијећа на спомен-обиљежје и служењем парастоса, данас је обиљежено 24 године од страдања српских војника у Вигошти код Котор Вароша, које су 1992. године из засједе убили припадници муслимаско-хрватских снага.

Парастос за погинуле борце служио је свештеник врбањачке парохије Мирко Батар, а затим се окупљенима обратио предсједник општинске Борачке организације Госто Тривуновић, који је истакао да су Срби у Вигошти убијени на кукавички начин, како не доликује војничком кодексу.
“Свима нам је познато да је српском народу наметнут протекли рат јер смо морали да се бранимо, а захваљујући нашим борцима и полицији опстали смо на свом огњишту“, рекао је Тривуновић.
Седамдесетосмогодишњи Недељко Ђукић из Масловара, који је у Вигошти изгубио двадесеттрогодишњег сина Обрада, каже да је бол због погинулог јединца и 24 године касније једнака.
“Тешко ми је због губитка сина, али вјерујем у Републику Српску и њен опстанак“, рекао је Ђукић и додао да би требало повести већу бригу о пружању здравствене заштите породицама погинулих бораца.
Убиство 13 Срба догодило се у јутарњим часовима 14. августа 1992. године, када је мучки нападнут комби који је превозио храну борцима и који је требало да их довезе на заслужени викенд.
Тада су погинули Владо Божичковић, Недељко Чупић, Стаменко Дубочанин, Обрад Ђукић, Будимир Кузмић, Радован Лујић, Зоран Малијевић, Милорад Нарић, Мирослав Пешевић, Весељко Шебић, Мирослав Тепић, Зоран Васиљевић и Слободан Вучановић.
Од 27 војника у комбију, повреде није задобио само један, а осим 13 погинулих, исто толико бораца теже је рањено.
Међу погинулима је и дведесетогодишњи Будимир Кузмић из Ободника, који је био редовни војник на одслужењу војног рока у Бањалуци, док је Вјекослав Смиљић, чије ране љекари никада нису успјели да залијече, умро од посљедица.