Историја

Историја


Подручје општине Котор-Варош је археолошки и историјски далеко мање истражено у односу на значај и важност положаја који му припада. Историјски извори кажу да су на овим просторима постојала насеља у далекој прошлости, чак и у периоду неолита. Ово подручје су тада насељавали Илири.
У IV вијеку п.н.е. на ово подручје су први пут продрли Келти, који су се у више наврата задржавали на подручју БиХ. Пред крај старог вијека подручје око ријеке Врбас, Врбање и Сане насељавало је трачанско племе Мезеји.
У I вијеку н.е. ово подручје освајају Римљани који постепено асимилирају Мезеје и ангажују их у своје ратничке легије и у своју морнарицу.
Из тог периода постоји више локалитета који и данас свједоче о римским грађевинама: у Шипрагама, на подручју Црквине, 1891. године су откривени остаци ранокршћанске базилике (III-V вијек), римских опека нађено је на више локалитета од којих су најзначајнији стари град Лауш, данашњи засеок Лауши у Мјесној заједници Масловаре, затим Побрђу и Забрђу, на ушћу потока Свињара у ријеку Врбању те на путу од Бањалуке до Скендер-Вакуфа (Кнежева).

Посебно интересантан за ово подручје је VII вијек када  долазе Јужни Словени, који су, мијешајући се са старосједиоцима задржали све до овог времена.
То насељавање и славенизација овог дијела Балканског полуострва резултираће стварањем првих државица Јужних Словена, а међу њима и прва босанска држава у X
вијеку. О томе свједоче и бројни писани документи који датирају из периода 1322-1412. године. То је у првом реду повеља Стјепана II Котроманића, босанског бана од 1322-1353 године, којом Вукосаву Хрватинићу 1322. године дарује жупе Даницу и Врбању , са градовима Кључем и Котором. Дар је извршен као знак пажње и захвалности за помоћ приликом преузимања власти, у сукобу са Бабунићима.
Овај феудални посјед касније је још више проширио Хрвоје Вукчић Хрватинић (Стјепанчић), кога су називали господарем Доњих краја, подручја од ријеке Врбаса до ријеке Сане. Итересантно је да је и угарски краљ Сигисмунд I 1414. Године Хрвоју Вукчићу Хрватинићу признао право посједовања Доњих краја. Треба напоменути, да су у то вријеме, градови Котор и Звечај у Ријесном код Бање Луке имали веома важан стратешки значај за одбрану босанске државе.

Kotor Varoš

Средњовјековни град Котор 1519. године прелази под турску управу. Недуго након тога формира се и насеље Варош које обухвата подручје данашњег Доњег Вароша.
Тако настаје град Котор-Варош у чији састав су ушла и насеља: Котор католички, Котор турски, Чепак, Слатина и Варош. Град се под тим именом први пут спомиње 1889. године послије пописа становништва , који је тада организовала Аустроугарска монархија, која је одлуком великих сила 1878. године анексирала БиХ. Од 1918. године Котор-Варош је у саставу Краљевине СХС, а од 1945. Године у саставу ФНРЈ, касније СФРЈ.


Hit Counter provided by technology news