Према последњем попису из 1991. године на подручју општине Котор Варош је живјело 36.670 становника. О броју становника који у овом моменту живе на подручју oпштине Котор Варош може се говорити само на основу пописа домаћинстава из 1996. године и података о броју лица која су се вратила на подручје oпштине до 2009. године (процјена 8.000).

На основу тих података број становника општине процјењује се на око 27.500 (у 2009. години). Истовремено, постоји процјена полне структуре за 2009. годину и по тој процјени је нешто већи удио жена него мушкараца (52:48) у укупном становништву општине Котор Варош. Званичан број становника се може утврдити само организовањем новог пописа становништва.

Општина Котор Варош има 10 мјесних заједница: Котор Варош, Забрђе, Вагани, Врбањци, Ободник, Масловаре, Липље, Грабовица, Шипраге и Крушево Брдо. Просторни размјештај становништва у општини условљен је првенствено његовом природном основом и размјештајем природних ресурса, што је условило концентрацију становништва на одређеним локацијама.

Становништво је углавном смјештено у долинским проширењима ријеке Врбање и њених притока. Према попису из 1991. године, просјечна густина насељености за општину Котор Варош је била 64,2 становника по km2 а према попису домаћинстава 1996. године густина насељености се смањила на 28,6 становника по km2.

Процјена густине насељености општине Котор Варош по мјесним заједницама
показује да су најгушће насељене мјесне заједнице, поред градског средишта општине, Врбањци и Масловаре, док је најрјеђе насељена мјесна заједница Крушево Брдо са чак мање од 5 ст./km.

На основу расположивих података, већи је дио руралног, од урбаног становништва у укупном броју становника (56:44%).

Природни прираштај  у општини Котор Варош је био позитиван 2006. и 2009. године, док је у преосталим посматраним годинама био негативан.

Просторна покретљивост становништва је изражена на подручју општине посебно у правцу село-град, што доводи до великог притиска на урбани дио општине. Изражене су и миграције ван општине. Потражња за запослењем и ратна дешавања, те политичке прилике доводе до већих миграционих кретања ка већим центрима. Према подацима за 2007. и 2008. годину, општина Котор Варош је имала негативан миграциони салдо, тј. више становника је одселило него што се доселило на територију општине. Негативан миграциони салдо у комбинацији са изразито ниским (па чак и повремено негативним) природним прираштајем, показује да долази до даљег демографског пражњења општине.