Укупна површина Општине Котор Варош износи 560 km2, у чему површине под шумама учествују са 56,72%1, пољопривредне површине са 38% (при чему је само 11,3% укупне територије општине значајно за производњу хране), 0,65% су водене површине а 4,6% се односи на изграђене и друге неплодне површине2. У морфометријском смислу на територији Општине могу се издвојити слиједеће цјелине: ријечне долине, односно равни терени и прибрежне падине до око 5% нагиба у долинама ријеке Врбање, Крушевице и Цврцке; брежуљкасти терени на нижим надморским висинама са површинама са нагибом до 20% (ливаде и пашњаци) и брдско-планински терени са нагибом већим од 20% на вишим надморским висинама (преко 400 м.н.м.) У тектонском смислу, у цјелини гледано, лимничко-терестичка серија неогеног басена Котор Варош гради једну доста правилну синклиналну структуру, чија оса има типичан динарски правац СЗ-ЈИ.

У читавом басену јављају се изданци угља који су најбројнији код Масловара, Хрваћана и Шибова. У Масловарама, гдје је вршена експлоатација угља, степен истражености је знатно већи од осталих дијелова басена. Међутим, може се рећи да је
највећи дио басена практично неистражен. У односу на остале минералне ресурсе на подручју oпштине Котор Варош битно је поменути и недовољно истражена лежишта, мангана, кречњака, архитетонско-украсног камена и др.3 Што се тиче лежишта мангана потребно је нагласити да је у реону планине Узломац утврђено преко 40 налазишта манганске руде.

Годишњи ниво експлоатације кречњака на локацији Рујевица се креће од 15.000 m3 2005. године до 25.000 m3 2009.године, што је незнатно у односу на процијењену количину од 5 млрд тона. У вредновању природних ресурса и потенцијала Општине Котор Варош, посебно мјесто заузима ријека Врбања са својим многобројним притокама. У смислу сагледавања потенцијалности водних ресурса битно је истаћи и чињеницу да у свом горњем току Врбања представља реон изражене природне и амбијенталне вриједности. Средњи годишњи проток на ушћу у Врбас је око 16 m3/s а укупни енергетски потенцијал је око 40 МW (довољно за производњу 310 GWh/год. електричне енергије. Водопривредном основом предложено је кориштење потенцијала ријеке Врбање у 18 електрана (12 на подручју општине Котор Варош), од којих су 3 са акумулацијама Шипраге, Грабовица и Челинац. Укупни акумулациони простор износио би 132х106 m3 и омогућио би акумулисање 32% годишњег дотока. Ове акумулације имале би и водопривредни значај за наводњавање околног плодног земљишта.