Површина


Укупна површина Општине Котор Варош износи 560 km2, у чему површине под шумама учествују са 56,72%1, пољопривредне површине са 38% (при чему је само 11,3% укупне територије општине значајно за производњу хране), 0,65% су водене површине а 4,6% се односи на изграђене и друге неплодне површине2. У морфометријском смислу на територији Општине могу се издвојити слиједеће цјелине: ријечне долине, односно равни терени и прибрежне падине до око 5% нагиба у долинама ријеке Врбање, Крушевице и Цврцке; брежуљкасти терени на нижим надморским висинама са површинама са нагибом до 20% (ливаде и пашњаци) и брдско-планински терени са нагибом већим од 20% на вишим надморским висинама (преко 400 м.н.м.) У тектонском смислу, у цјелини гледано, лимничко-терестичка серија неогеног басена Котор Варош гради једну доста правилну синклиналну структуру, чија оса има типичан динарски правац СЗ-ЈИ.

У читавом басену јављају се изданци угља који су најбројнији код Масловара, Хрваћана и Шибова. У Масловарама, гдје је вршена експлоатација угља, степен истражености је знатно већи од осталих дијелова басена. Међутим, може се рећи да је
највећи дио басена практично неистражен. У односу на остале минералне ресурсе на подручју oпштине Котор Варош битно је поменути и недовољно истражена лежишта, мангана, кречњака, архитетонско-украсног камена и др.3 Што се тиче лежишта мангана потребно је нагласити да је у реону планине Узломац утврђено преко 40 налазишта манганске руде.

povrsina

Годишњи ниво експлоатације кречњака на локацији Рујевица се креће од 15.000 m3 2005. године до 25.000 m3 2009.године, што је незнатно у односу на процијењену количину од 5 млрд тона. У вредновању природних ресурса и потенцијала Општине Котор Варош, посебно мјесто заузима ријека Врбања са својим многобројним притокама. У смислу сагледавања потенцијалности водних ресурса битно је истаћи и чињеницу да у свом горњем току Врбања представља реон изражене природне и амбијенталне вриједности. Средњи годишњи проток на ушћу у Врбас је око 16 m3/s а укупни енергетски потенцијал је око 40 МW (довољно за производњу 310 GWh/год. електричне енергије. Водопривредном основом предложено је кориштење потенцијала ријеке Врбање у 18 електрана (12 на подручју општине Котор Варош), од којих су 3 са акумулацијама Шипраге, Грабовица и Челинац. Укупни акумулациони простор износио би 132х106 m3 и омогућио би акумулисање 32% годишњег дотока. Ове акумулације имале би и водопривредни значај за наводњавање околног плодног земљишта.


Hit Counter provided by technology news