Потенцијали општине Котор Варош

-ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОПШТИНИ-

Општина Котор Варош је смјештена у централном дијелу Босне и Херцеговине. Налази се у југозападном дијелу бањалучке регије, а чине је претежно брдско-планински предјели, окружени планинама: Узломац, Борја, Влашић и Чемерница. Општином доминира слив ријеке Врбање уз бројне притоке, које карактерише одличан хидро-енергетски потенцијал.
Територија општине Котор Варош граничи са општинама Теслић, Кнежево, Челинац и Травник.
Окосницу путне мреже чини магистрални пут М-4, који спаја добојску и бањалучку регију. Велики значај има и регионални пут Котор Варош-Кнежево, који битно скраћује пут према Федерацији БиХ, тачније према Травнику, и даље према Сарајеву.
Укупна површина општине Котор Варош износи 560 км˛, од чега је 56,72% површина под шумама, а 38 % отпада на пољопривредну површину, док су 0,65% водене површине, а 4,6% чине изграђене и друге неплодне површине.
Посљедњи попис становништва у БиХ рађен је 1991.год., а према тадашњем попису на подручју општине Котор Варош живјело је 36.670 становника. Према процјени, данас на подручју општине живи око 27.500 становника.

-ПРИЈЕРАТНА ИНДУСТРИЈА ОПШТИНЕ-

На подручју општине Котор Варош до 1992. године доминантну улогу у постојећој привредној структури је имала индустрија која је заједно са пољопривредом и шумарством остваривала 84 % друштвеног дохотка на нивоу општине. Основне индустријске гране које су биле носиоци и покретачи привредног развоја општине су: кожарско прерађивачка индустрија, машиноградња (производња алатних стројева и уређаја за механизацију) и дрвна индустрија (производња резане грађе и финалних производа од дрвета).
Носилац развоја општине Котор Варош до 1992. године у области кожарско-прерађивачке индустрије је био А.Д. „Пролекс“ са 1.097 запослених радника (1991. година), а производио је кожу, обућу и кожну галантерију, од чега је знатан дио био намијењен извозу (Италија, Швајцарска – 78% галантерије), те самољепљиву траку (једина фабрика такве производње у бившој БиХ). У овој индустрији привређивао је и погон ТО «Босна» Бања Лука, смјештен у Котор-Варошу, и запошљавао је 235 радника.
У области машинске индустрије доминантну улогу у привредном развоју имао је ЗДП „Јелшинград – ФМУ“ који је производио разне ексцентричне пресе, линије за меко и тврдо паковање конзерви (извоз у Русију и Белгију) и запошљавао је 233 радника.
Носиоци разоја општине у дрвопрерађивачкој индустрији до 1992. године били су А.Д. „Прерада дрвета“ са 330 запослених и АД „Дрвопрерада“ Шипраге са 71 запосленим радником, а производили су све врсте резане грађе, бродски под, ламперију, паркет и брикет, од чега је знатан дио извожен у Италију.

-ИНДУСТРИЈА ДАНАС-

У послијератном периоду ситуација је у индустријском сектору привреде доста измијењена у односу на предратни период у негативном смислу. Успорена приватизација односно прелазак на тржишни систем пословања стретешких предузећа А.Д. „Пролекс“ и А.Д. „Јелшинград“, као и дрвопрерађивачких предузећа А.Д. „Прерада дрвета“ и „Дрвопрерада“ Шипраге довела је до незапослености око 1.600 радника који су имали статус радника на „чекању“.
Доласком Италијанских инвеститора Д.О.О. „Спортек“ ситуција у кожарско-прерађивачкој индустрији је данас знатно поправљена. Ова фабрика се бави производњом спортске обуће и у три погона запошљава 1.024 радника, тако да је тренутно носилац индустријског развоја општине Котор Варош. Од већих индустријских предузећа у области машинске индустрије на подручју општине Котор Варош предњачи Д.О.О. „Механичке конструкције“ које запошљава 40 радника, (бивши А.Д. „Јелшинград“) а у области прехрамбене индустрије Д.О.О. „Језерка“ (производња и прерада живинског меса). У области прераде дрвета и прозводње производа од дрвета може се истаћи „Фагус“ Д.О.О. који запошљава 260 радника и тренутно је водећи у овој индустријској области која се доста развила у послијератном периоду јер општина Котор Варош обилује шумама као природним потенцијалом. У прилог томе говори и чињеница да на општини тренутно егзистира 12 активних дрвопрерађивачких предузећа.
Проблем развоја прехрамбене индустрије је уско повезан са бројним проблемима развоја пољопривреде. Уситњеност пољопривредних парцела знатно повећава варијабилне трошкове производње док екстезиван начин производње доводи до недостатака сировинске основе за развој прехрамбене индустрије. Недостатак тржишта за пласман пољопривредних производа исто тако представља велики проблем, а застарјела механизација чини производе неконкурентним.
У дрвопрерађивачкој индустрији један од основних проблема је недостатак финалне производње. Предузећа из ове индустријске области се углавном орјентишу на прорез обловине, док мали дио њих врши прераду дрвета до полупроизвода и финалног производа (углавном столарије). Разлог за овакав начин понашања привредника је у недостатку финансијских средстава, како за отварање новог тако и за проширење већ постојећег бизниса.
На основу изложеног може се закључити да развој општине Котор Варош поред традиционално развијене кожарско-прерађивачке и дрвопрерађивачке индустрије, би требао да се више заснива на развоју пољопривреде како би се осигурала сировинска основа за развој прехрамбене индустрије. Здрава животна средина, каква је на подручју општине Котор Варош, веома је погодна за интегралну, еколошку здраву производњу хране и љекобиља, посебно у брдским дијеловима општине, гдје је степен загађености земљишта, воде и ваздуха минималан. Ако се има у виду да органска производња у свијету има растући тренд, онда је јасно да ови услови представљају значајну компаративну предност.

-РЕСУРСИ-

Ресурси којима ова општина располаже, а на које се може у будућности рачунати, су прије свега: шуме, богатство водом (ријеке и природни извори питке воде), као и туризам који би се заснивао на претходна два природна богатства.
Поред традиционално развијене кожарско-прерађивачке и дрвне индустрије, општина Котор Варош, свој привредни развој треба да темељи на еколошки чистој животној средини, планинском и сеоском туризму, те производњи воде и здраве хране, обзиром на изузетне природне потенцијале.
У будућем периоду ће свакако окосницу привредног развоја општине Котор Варош чинити сљедећи ресурси:

шумско богатство – могућност финалне прераде дрвета (отварање фабрике намјештаја) која до сада није постојала, јер се углавном са подручја општине извозе и продају чиста сировина и полупроизводи;
воде
-хидроенергетски потенцијал Врбање (слив Врбаса), за коју је од стране Владе РС додијељено 13 концесија за изградњу мини –хидроелектрана, а до сада је изграђена једна мини-хидроелектрана „Дивич“;
– у будућности потенцирати чишћење корита Врбање и њену особину еколошки чисте и порибљене ријеке;
-нагласак на притокама Врбање као незагађеним изворима који се могу искористити за производњу питке воде, те као потенцијали туризма за рибарење,“ флy фисхинг“, и као драгуљи природе (Вилењска Врела, Бобас, водопад Скакавац и сл.)
3. пољопривреда, земљиште и минерални ресурси-38% површине општине припада пољопривредном земљишу, на шуме отпада 56,72%, на водене површине 0,65%, док се 4,6% односи на изграђене и друге неплодне површине. Општина по рељефу припада брдско-планинском подручју. Надморска висина је у знатном распону и то од 220 м на сјеверо-западном дијелу до 1739 м на југо-источном дијелу општине. Разлика у надморској висини условљава различите гране пољопривредне производње, односно различите пољопривредне културе, а овај терен и клима посебно су погодни за бављење сточарством;
– воћарство;
– љекобиље.

туризам – подручје општине Котор Варош пружа одличне услове за туризам, али прије свега планински и сеоски туризам;
· планинарење- све популарнији спорт и облик туризма у Европи, посебно у скандинавским земљама, такозвани „лијек за срце“,а планинарски дом је у изградњи на Борцима;
· ваздушне бање- као потенцијал на који се може рачунати у смислу рекреације и спорта, отварање рекреативних центара и центара за лијечење (посебно погодни обронци Влашића изнад Крушева Брда и дио општине према Кнежеву);
· „хајкинг“- вид планинарења, тј. брзо ходање по висоравнима уз помагање спортским штаповима и обавезно фотографисање природе-све популарнији спорт у богатим земљама;
· параглајдинг- за летење параглајдером (све више је поклоника овог екстремног спорта) брда и висоравни изнад Котор Вароша пружају фантастичне услове, нпр. Борци или Вагани;
· лов и риболов- све предуслове имамо, уз евентуална улагања, ово би била битна грана привреде и туризма.
спорт – ово је битан потенцијал општине с обзиром на бројност спортских клубова и успјеха како екипних тако и појединачних спортова.
Посједујемо спортске терене: спортска дворана, фудбалски стадион „Младост“ , као и бројне мање терене за различите спортове (мали фудбал, рукомет, тенис, одбојку итд). С обзиром на наведену спортску инфраструктуру као и здраву природну околину и чист ваздух, општина Котор Варош представља врло погодну средину за припреме спортиста. У Котор Варошу егзистира неколико спортских клубова од којих су највећи: фудбалски клуб „Младост“, рукометни клуб „Котор Варош“, кошаркашки клуб „Младост“, џудо клуб „Младост“, карате клуб „Ипон“ и кик-бокс клуб „Пантер“. Евенуална сарадња наших клубова са клубовима из земље и иностранства у виду размјене спортиста, и других облика спортске сарадње, би свакако унаприједила спорт на нашој општини, као и отворила врата за све потенцијалне иностране кориснике наших спортских објеката.

-ШУМЕ-

Шуме и шумска земљишта заузимају 31.762 ха територије општине Котор Варош. Од тога на шуме у државној својини отпада 23.760 ха а на шуме у приватној својини 8.002 ха. Већина површина под шумама се налази у висинској зони изнад 500 м распоређене просторно по планинским масивима Узломац, Борја и Влашић. Што се тиче површине општине коју чине шуме, можемо бити изузетно задовољни различитошћу флоре и фауне која сачињава биоценозу шуме. Интервал надморске висине општинског подручја креће од 270 м н.в. до 1402 м н.в., тако да се могу пронаћи све балканско-континенталне шумске састојине.
Многе површине пашњака и ливада које се воде као пољопривредне, као посљедица ратних и економских миграција становништва, се налазе у различитим фазама обраста шумском вегетацијом. Тако да је шумовитост овог подручја у перспективи и већа.
Подручје одликује разноврсност шумских заједница почев од храстово грабових, храстово букових, чистих букових, састојина букве, јеле и смрче до чистих смрчевих састојина.
Од 23.760 ха шума у државној својини, на категорију високих шума отпада 18.000 ха, на категорију шумских култура 2.000 ха, 1.000 ха на шумске голети и на изданачке шуме 2.760 ха.
Посљедица велике површине шумског земљишта је огромнан број врста које сачињавају биодиверзитет ријетких размјера. Довољно је напоменути да од европских 6000 љековитих биљних врста у БиХ расту свих 6000, а на подручју општине Котор Варош могуће је пронаћи 5500 љекобиљака
У досадашњем кориштењу шума доминантну улогу има производња и кориштење дрвне масе док се осталим могућностима кориштења шума није поклањала довољна пажња.
Сакупљање тзв. споредних шумских производа (љекобиље, гљиве, шумски плодови, пужеви и тд.) је неорганизовано, али на ову активност у будућности би се могао ставити акценат, јер је привлачно као вид туризма и привреде, а у ту сврху већ се организују удружења која су специјализована за овај вид привреде.
Ловно подручје општине је подијељено на три дијела којим газдују три ловачка удружења. Дивљач која обитава на наведеном подручју је као и у случају биљака веома богата врстама и популацијом. Постоји значајна популација различите крупне дивљачи, првенствено медвјед, вук и дивља свиња.

-ГРАДСКО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ У ВЛАСНИШТВУ ОПШТИНЕ-

На подручју општине Котор Варош постоји укупно 102.039 м2 расположивог градског грађевинског земљишта, које је у општинском власништву.
Земљиште се налази на више локација и различитих је класа (од 2. до 5. класе) и површина (од 723 м2 до 26.248 м2). Од повољнијих (површински већих) локација могу се издвојити : Арабашница – површине 12.245 м2 (код бивше фабрике машина и уређаја „Јелшинград“); Рипиште – површине 14.370 м2 (насеље Брегови); Кукавице – површине 17.235 м2 (поред фабрике „Пролекс“ а.д.) ; Бара – површине 19.948 м2 (поред фабрике „Спортек“ д.о.о.) и Барењци – површине 26.248 м2 (Доњи Варош).
До свих локација је обезбијеђена саобраћајна инфраструктура, електро и водоводна мрежа, осим земљишта „Барењци“, али је урбанистичким планом предвиђена саобраћајница и до ове парцеле.

-РУДНА БОГАТСТВА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ КОТОР ВАРОШ-

На подручју општине налазе се лежишта руде угља, мангана, кречњака, архитектонског украсног кречњака и др. Позната налазишта су у првом реду залихе мрког угља на подручју Масловара, затим манганске руде на подручју Узломца и Борја, техничког грађевинског камена и шљунка те глине, кварца и фелдспата, а постоје индикатори и неких других минералних сировина. Испитивања рађена приликом изградње МХЕ „Дивич“ показала су присуство земног гаса на том подручју, као једног од алтернативних извора енергије.
Након другог свјетског рата, кориштена су налазишта мрког угља у Масловарама (у два наврата и то од 1916. до 1940. године и 1947. до 1950. године), мангановог диоксида на подручју Борја и Узломца те глине за производњу грађевинских опека (од 1960. до 1970. године). Свакако да су ова подручја одличан предмет за даље истраживање и евентуалну експлоатацију, од које би имала користи како општина Котор Варош, тако и шира регија. Просторним планом Републике Српске до 2015. године обухваћени су подаци о налазиштима мрког угља, мангановог диоксида и других минералних сировина на подручју општине Котор Варош. Концесија за истраживање и експлоатацију мрког угља на лежиштима „Масловаре“ и“Хрваћани“, додијељена је предузећу Еко Греен Енергy из Котор Вароша, од стране Владе Републике Српске. Право на истраживање и експлоатацију додијељено је у сврху снабдијевања енергијом „Енергане“ у Котор Варошу и ради продаје трећим лицима.

-ПОЉОПРИВРЕДА-

Клима на подручју општине Котор Варош је умјерено континентална, са топлим и жарким љетима те хладним зимама и количином падавина у просјеку 1176 мм/м2, исте су добро распоређене у току вегетационог периода.
Пољопривредно земљиште заузима 21.562 ха или 215,62 км2, што представља 38 % укупне површине општине Котор Варош. Квалитет земљишта јако варира. Креће се од земљишта добрих производних карактеристика, погодних за организовану производњу, до земљишта лоших производних карактеристика. У погледу традиције постоје добри предуслови за следеће облике производње: воћарство (производњу шљиве, јабуке, крушке, шипурка и јагодичастог воћа), сточарство (производња млијека, овчарство), ратарских култура (кукуруз, пшеница, овас), љековитог биља (подразумјевамо сакупљање у природи и директну производњу), производња меда (на подручју општине око 2.000 пчелињих друштава). Брдско-планински дио општине обилује потоцима и ријекама што ствара идеалне услове за формирање пастрмских рибњака, с тим да постоје идеални услови за изградњу и шаранских рибњака . Планински дио општине (обронци планине Влашић као и засеоци мјесне заједнице Вагани, Врбањци, Забрђе), је због депопулације остао готово пуст. Међутим, простор обилује пашњацима богатим травом доброг квалитета, која представља веома јефтину храну за испашу крава и оваца.
Земљиште које се налази у власништву општине Котор Варош је површине око 100 ха, различитих бонитета.

-ТУРИЗАМ И СПОРТ-

У претходном тексту већ смо навели неке од облика туристичке понуде коју би могла да пружи которварошка општина. За неке од наведених приједлога већ постоји одређена инфраструктура, објекти и организације. Такав случај је са планинарењем и спортом. У Котор Варошу је већ неколико година поново активно планинарско друштво, сада под називом „Механизам“, а у току је изградња планинарског дома на Борцима. Што значи, да за овај дио туристичке понуде већ имамо одређене услове и можемо то да уврстимо у представљање потенцијала ове општине.
На локалитету водопада „Скакавац“, на ријеци „Дубока“, тренутно је у фази имплементације пројекат уређења туристичке зоне око овог водопада. Ово подразумијева: уређење стаза за туристе, постављање заштитних ограда, чишћење корита ријеке, постављање путоказа и бројне друге садржаје које треба да има једна туристичка атракција. Након завршетка радова очекује се још веће интересовање љубитеља природе за ову локацију.
Такав случај је и са спортом, јер општина има клубове (прије свега рукометни и фудбалски) који постижу резултате и већ имају своје објекте и квалификовано особље. Ово је начин да се искористе смјештајни и услужни капацитети модерно опремљеног хотела у нашем граду („Ст.Петар“), капацитета 36 соба (од тога-4 апартмана, 20 двокреветних соба и 12 соба са „француским лежајевима“), што је свакако битно уколико би се град нудио као мјесто за припреме и размјену спортиста. Наравно у оваквом пројекту осим страних улагања и општина би била укључена са својим средствима, тако да је ово опција са обостраним „ангажовањем“.
Као туристичку понуду, са већ постојећим потенцијалима можемо уврстити лов и риболов, поготово све популарнији спортски риболов и „флy фисхинг“. Као посебно атрактивна мјеста издвајају се ријека Бобас, Цврцка, природне љепоте попут водопада Скакавац, Вилењских врела итд.
Као већи туристички пројекат, интересантно је и исплативо прављење етно-села, што постаје све популарнији вид туризма.
У наредном периоду потребно је покренути пројекат за идеју о „сувениру града“, дакле препознатљивој маскоти Котор Вароша, која би се користила као поклон пословним контактима Општине или једноставно сувенир за све заинтересоване.

-СТРУКТУРА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА-

У септембру 2009. године регистровано је 2.890 незапослених лица на подручју општине Котор Варош. Бројно стање незапослених према квалификационој структури незапослених је приказано у сљедећој табели:

Најбројнија занимања пријављена Бироу за запошљавање у Котор Варошу су:

-обућар и обућарски техничар: 167
-кожари и прерађивачи коже: 115
-механичари: 105
-зидари: 91
-економски техничар: 69
-машински техничар: 66
-конфекционари текстила: 48
-трговац: 35
-пољопривредни техничар: 22
-шумарски техничар: 16
-медицински техничар: 12
На списку су и бројна друга занимања: угоститељски радници, фризери, електромеханичари, дрвопрерађивачи, грађевински техничари, и др., али су у нешто мањем броју. Број лица са високом стручном спремом пријављених Бироу у септембру ове године је 23 лица.
На подручју општине Котор Варош, према подацима Фонда ПИО, тренутно је запослено 3.948 радника. Фирме које запошљавају највећи број радника су:
-Спортек доо: 965 радника
-Фагус доо: 260 радника
-Дермал доо: 150 радника
-Механичке конструкције доо: 40 радника;
Наведена структура незапослених показује да имамо обучену радну снагу која је добар предуслов за будуће инвестиције у привреду.