Општина Котор Варош је смјештена у централном дијелу БиХ. Заузима југозападни дио бањалучке регије, претежно брдско-планинске предјеле окружене планинским масивима Узломац на сјевероистоку (врх Прдељица 1002 м.н.в.), Борја планине на истоку
(врх Руњавица 1078 м.н.в.), Влашићем на југу (Свињска Глава 1385 м.н.в.) и обронака Чемернице на западу (врхови од 1000-1350 м.н.в.). Терени се на подручју oпштине генерално подижу од сјеверозапада (220 м.н.в.) ка југоистоку (1385 м.н.в.), припадајући
сливовима више ријека уз доминацију слива ријеке Врбање, која као водопривредни и енергетски потенцијал, својим природним љепотама и ријеткостима, као и основни коридор путних праваца од значаја за Општину, представља окосницу развоја овог
подручја.

Општина Котор Варош граничи са општинама Теслић, Челинац, Кнежево и Травник. Подручје општине Котор Варош је археолошки и историјски далеко мање истражено него што по свом положају у односу на шире окружење заслужује. Имајући у
виду велику раширеност топонима, који у свом коријену упућују на далеку прошлост и коришћење овог простора од различитих популација од најстарије појаве људске врсте у праисторији, преко римског доба, сеобе народа средњег вијека и турског доба, до данас,
очито је, да су брдско-планинско земљиште, плодне долине и бројне ријеке, пружале добре услове за живот у свим периодима људске прошлости.

Ширењем града у оба правца, по ријечима археолога Ђурђевића, настао је град који је у свом називу задржао ова имена КОТОР ВАРОШ, у чији састав су тада ушла насеља: Котор католички, Котор турски, Чепак, Слатина и Варош, а који се први пут под
тим именом спомињу 1889. године, послије пописа становништва, који је тада организовала Аустро-Угарска монархија, а која је одлуком великих сила анектирала БиХ 1878. године, послије крваво угушеног устанка против турске власти 1875. године.
Од 1918. године Котор Варош је у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), а од 1945. године у саставу Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), касније СФРЈ. Од 1995. године Котор Варош је у саставу Републике Српске, Ентитету
Дејтонске Босне и Херцеговине.

Подручје Котор Вароша и дијела Мањаче-Змијање била су најнеразвијенија у бањалучком санџаку, касније бањалучком окружном предстојништву, односно врбаској бановини.

Тај тренд заостајања у развоју Котор Вароша у односу на друга подручја, задржан је касније и у вријеме Краљевине СХС, као и послије II свјетског рата, с тим да се друштвени бруто производ по глави становника у односу на републички просјек, са 24,93% 1982.
године до 1991. године повећао на 56% републичког просјека, чиме је Котор Варош, умјесто тадашњег статуса изразито неразвијене општине, добио статус неразвијене општине у СР БиХ. Такав статус има и данас у Републици Српској.

Окосницу путне мреже на општини Котор Варош чини магистрални пут М-4 Бања Лука – Добој, преко кога је општина повезана са бањалучком и добојском регијом, и од кога се одвајају регионални путеви Котор Варош – Кнежево, Котор Варош – Крушево Брдо и локални путеви.