КОТОР ВАРОШ, 8. АПРИЛА – Которварошки фудбалски ветерани су протеклог викенда учествовали на „Братским сусретима“ у Апатину, гдје су освојили прво мјесто на турниру у малом фудбалу.

У првом мечу надвисили су ветеране Апатина резултатом 6:4, док су у другом сусрету били бољи од ривала из Сокобање и славили са 3:1.

Друго мјесто припало је ветеранима из Сокобање, док су домаћини и организатори турнира, ветерани Апатина, освојили треће мјесто.

Све утакмице су игране у сали Основне школе „Жарко Зрењанин“, а боравак у Војводини которварошки ветерани су искористили да обиђу град Сомбор и његове знаменитости, цркву Светог Ђорђа, манастир Светог архиђакона Стефана, Српску читаоницу „Лаза Костић“ и админстративно сједиште Бачке жупаније, гдје је смјештена највећа слика на Балкану, „Битка код Сенте“ аутора Ференца Ајзенхаута.

„Захваљујући Мирославу Лазендићу, пуковнику Жељку Обрадовићу и нашем земљаку и некадашњем рукометашу Зорану Бојићу, упознали смо град Сомбор и њгову историју, а након тога смо оправдали улогу фаворита на терену и одбранили трофеј освојен прошле године“, рекао је Драгиша Јурић.

У име домаћина пехаре и дипломе представницима екипа уручио је Славко Јерковић, али и пригодне поклоне за све госте.

„Братске везе са ветеранима из Котор Вароша и Сокобање су учвршћене након овог турнира, а искрено се надам да су наши спортски пријатељи из Републике Српске понијели лијепе успомене из Апатина“, истакао је Јерковић.

Предсједник Удружења спортских ветерана из Сокобање Горан Франкуловић је уручио поклоне представницима екипа, начелнику општине Котор Варош Зденку Сакану и архијерејском намјеснику которварошком Миленку Нарићу, који су присуствовали „Братским сусретима“ у Апатину.

„Драго нам је што су браћа из Котор Вароша дошла у пуном саставу, изузетно су организовани и на тај начин показују озбиљност у свим сегментима, а наредно дружење заказујемо у Сокобањи од 22. до 26. маја“, нагласио је Франкуловић.

Которварошани и овај пут носе лијепе успомене из Апатина и Сомбора, два града гдје се осјећају као код своје куће, а то је прије свега заслуга изузетних људи који његују овакву врсту дружења у нади да ће трајати још дуго година.